Члан Председништва Српске странке Заветници, Милица Ђурђевић Стаменковски, у ексклузивном интервјуу за АЛО говори о политичкој конкуренцији, стању у опозицији, КиМ, приликама у Црној Гори и Закону о истополним заједницама.
Њен интервју преносимо у целости:
*Према последњем истраживању Ипсоса ваша странка близу је цензуса који је сада три одсто? Шта кажу ваша истраживања, колику подршку имате у народу? И ко вас подржава?
Као најмлађа странка нових лица успели смо оно што не полази за руком ни многима који су деценијама присутни у политичком животу Србије – да се потпуно самостално изборимо за известан прелазак изборног прага. Оваквим интензитетом раста очекујемо да ћемо врло брзо постати трећа странка по снази у Србији. За шест месеци обишла сам преко тридесет градова и општина. На улици, на пијаци, у продавници, прилазе ми различити људи, да стисну руку, питају, подрже и најаве да на следећим изборима гласају за Заветнике. За нас је та жива реч најмеродавније истраживање.
*Борис Тадић понудио се да буде заједнички кандидат опозиције на председничким изборима уколико се не појави нико бољи. Има ли бољег и да ли бисте га подржали?
Било би ми теже да одговорим да сте ме питали има ли горег, јер је конкуренција међу представницима мрачне политичке прошлости заиста велика. Властима погодују такви кандидати да обесмисле сваки опозициони тон и демотивишу бираче који желе промене. Србији се стално намеће резон да треба да бира између два зла – Тадића који је симбол наслеђа ДОС-а и рецимо Маринике Тепић која осуђује Србе за наводни геноцид у Сребреници, иако о томе није један пасус у животу прочитала. Борис Тадић занима грађане мање од лањског снега, иако је штета коју је нанео већа од последица било које временске непогоде. Очигледно је да такви људи не могу да процене када је време да окаче копачке о клин и буду срећни што су прошли без правних последица, иако је много разлога за то било. Они нису никаква опозиција, већ представници бившег режима који је ову земљу насукао на стрми гребен. Ништа више осим епитета „бивши“ они и не заслужују. Време је за будуће.
* Јесте ли ви размишљали о кандидатури? И где видите себе након наредних избора?
Ово је најчешће питање које добијам у разговору са људима, у медијима, на друштвеним мрежама, заиста у свакој прилици. За мене је велика част што многи препознају да је сазрео тренутак да се кандидујем за најодговорнију државну функцију. Не мањка ми храбрости и самопоуздања, али ни стрпљења. Одлуку о томе странка ће донети у складу са свеобухватном проценом када за то дође време.
*Неретко вас сврставају у исти кош са екстремно десничарским организацијама, чак се појавила и прича да сте у истом табору са антиваксерима. Шта кажете на то? Да ли сте екстремна десница?
Деценијама Србију деле на таборе и струје, републиканце и монархисте, леве и десне, јер се расточеним друштвом лакше манипулише.
Нико озбиљан не говори да су наши ставови екстремни, јер су то заправо ставови већинске Србије. Ми смо суверенистичка савремена странка, која баштини опробане вредности. Окупљамо све оне којима је опште добро на првом месту и који не робују идеолошким стереотипима.
Разне етикете нам пришивају баш исти они који правдају НАТО агресију, признају независност тзв. Косова, ругају се нашем писму и култури, мењају нам историју. Поласкана сам што се грчевито труде да од нас направе баук, страшило у пољу од којег се очито само они плаше.
* Склопили сте коалициони споразум са послаником Владаном Глишићем, да ли ће та коалиција бити проширена?
Господин Глишић је једини опозициони посланик и као такав он носи велику одговорност да се одупре једноумљу и проговори у име многих људи у Србији. Пуно тога делимо, али пре свега нас спаја заједничка визија поштеног, одмереног и пристојног приступа у политици. Наша сарадња је наишла на одличне реакције међу грађанима. На здравим темељима ширићемо наш савез. Никада по сваку цену, али увек испружене руке према свима са којима проналазимо заједнички именитељ око најважнијих питања.
*Део опозиције окупљене око Драгана Ђиласа и даље вас назива сателитима ове власти, како регујете на такве етикете?
Једино чиме се они баве су напади на друге опозиционе странке и писање тужбалица Европској унији у којима моле Брисел да им помогне да се некако домогну власти, јер се на том путу очигледно не могу ослонити на народ. Отужно је постало гледати их како јадикују над сопственим недостатком идеја и људи. Док они говоре о сателитима, кометама и васионским орбитама, ми обилазимо Србију, коју су, не тако давно пустошили, дробили и понижавали. Властима одговара да они постоје као некаква фабрикована алтернатива, јер такви какви јесу, претња су једино себи.
*Дигли сте глас против Закона о истополним заједницама, зашто?
Када се отворила та тема у јавности поједини су ме наговарали да не бијем изгубљене битке, јер ће тај закон сасвим сигурно бити усвојен. Гордана Чомић је наумила да изједначи брак са истополним партнерством и омогући усвајање деце у таквим заједницама. Ми нисмо оспорили било чија права, али смо стали у одбрану породичних вредности. Изнели смо наше захтеве за брисање спорних одредби и врло брзо то је прерасло у велики талас предвођен СПЦ и бројним интелектуалцима. Нема изгубљених борби, постоје само малодушна одступања, а тај термин не постоји у мом речнику.
*Због ставова које заступате о Косову, свакодневно добијате претње од Албанаца преко друштвених мрежа, а ипак сте недавно без обезбеђења отишли у Прешево? Како вам је било тамо?
Како може бити међу херојима који су остали на својим огњиштима упркос свему?! Поразно је што се о проблемима српског народа у овим крајевима толико мало говори.
Ово је други пут да сам обишла Прешево. Оба пута сачекао ме је домаћински дух. Овом приликом поделили смо уџбенике за ученике основних школа и драго ми је што сам могла бар на тај начин да им пружим конкретну помоћ. За нас никада неће бити далеко ни Прешево ни Бујановац, ни било која друга тачка наше земље.
* Да ли сте гледали серију “Породица” и какви су ваш утисци?
Серија је, без обзира на бројне оправдане полемике око веродостојности приказаног, ипак подсетила на чињеницу да је режим ДОС-а хапсио и испоручио председника земље. Међутим, занемарен је контекст да је паралелно ослобађао и амнестирао терористе и убице, међу којима су и браћа Мазреку. Петооктобарске власти бациле су све под ноге – суверенитет, војску, ресурсе, привреду. Стотине хиљада људи је изгубило посао у њиховим „ескпертским“ приватизацијама, нису прстом мрднули ни 2004. за време погрома, ни 2006. када је Ђукановић лажирао референдум, ни 2008. када је Приштина прогласила независност, а некога ко се у најтеже време ипак изборио за Резолуцију 1244 коју они не смеју ни да помену, испоручили су Хагу, иако су знали да се тамо не суди Милошевићу, него Србији.
*У Црној Гори наступила је велика политичка криза, и то због Сребренице. Како ви гледате на целу ситуацију и да ли сте разочарани у премијера Кривокапића?
Премијера Кривокапића обавезује завет митрополита Амфилохија, а не ултиматуми страних амбасада. Жао ми је ако је то заборавио. Кривокапић се од почетка мандата прао од српства, док је народ очекивао да очисти Црну Гору од ДПС. Ако за то нема снаге, онда се не бих изненадила да ускоро видимо неке нове изборе или у најмању руку прекомпозицију Владе.
„Опет ћемо се борити за своја права уколико слобода вере буде угрожена“, поручио је владика Јоаникије. Паметном човеку је таква порука довољно јасна.
https://www.alo.rs/vesti/politika/krivokapica-obavezuje-zavet-mitropolita-amfilohija/404845/vest