Г. Петковићу, пошто ми се, као дежурно пискарало, свакодневно обраћате али преко медија, ја ћу, за разлику од Вас, одговорити директно:
Као партијски дактилограф који ништа друго и не чини, осим што пише саопштења, да народ више не зна да ли сте репортер, новинар, извештач или просто бот, а извесно је да Вас нико више не доживљава као директора Канцеларије за Kосово и Метохију, а понајмање Срби са Kосмета који су, још ономад кад сте тамо били, рекли шта мисле о томе што сте их оставили на немилост Kуртијевој банди.
Остаћете упамћени по много саопштења и мало рада, али и по потпуном изостанку решења и упорном штампању изговора за неспособност. У складу са вишком своје беспослености, данас сте нагомилали лажи на мој и рачун Националног окупљања.
Чујем да Вас у партијским круговима одавно зову Пера Сметало, па стичем утисак да покушавате да докажете да, ето, и Ви можете у нечему користити. На пример, можда победите на такмичењу у најбесмисленијим изјавама у овој кампањи.
Ипак, морам Вас разочарати, за обарање двоцифреног рејтинга Националног окупљања мораћете више да се потрудите. Није довољно понављати рецитације о томе да Заветници хрле у загрљај Драгана Ђиласа. Нарочито је неучинковито да то говорите Ви, који сте прве политичке кораке направили у коалиционом савезу са странком поменутог вам омиљеног опозиционара.
Може бити да Вам се од толиког идеолошког и политичког тумарања све помешало и побркало, па сте данас напрасно осетили потребу да нападом на мене, станете у одбрану Куртијеве крпе, коју су у Паризу подигли са заставама држава победница у Првом светском рату, међу којима је српска тробојка, као знамење народа који је у том рату изгубио трећину становништва.
И док ви браните Куртијеву крпу, ми се окупљамо око Косовског завета, којег се наш народ није одрекао. Око вере коју није продао ни за парче гибанице, ни за голи живот.