1. Како коментаришете распуштање Анкетног одбора?
Пружили смо подршку за оснивање Анкетног одбора, ценећи да за то постоји јавни интерес. Међутим, од почетка смо имали другачији поглед на сврху и циљеве које треба да постигнемо.
Припремили смо конкретне предлоге за рад, међу којима је позив уредницима свих телевизија са националном фреквенцијом да обавесте одбор какве промене планирају у програмској стратегији, с обзиром на поражавајуће податке који показују занемарљив удео културно-образовног садржаја. Сматрали смо да је корисно да и представници верских заједница узму учешће у раду, као и представници САНУ, декани осам факултета који су недавно објавили план за препород српске просвете, људи од струкe, знања али пре свега воље да се нешто суштински промени.
Међутим, и власт и један део опозиције имали су другачији приступ. Једни су Анкетни одбор доживели као политичку арену за нападе на целокупну опозицију, а други као инквизицију која треба да врши саслушања представника власти.
Политизација трагедије је узела свој данак. Очигледно је да су то препознали и родитељи страдалих. Њихову молбу да се одбор расформира изнад свега поштујемо, а ми као странка настављамо институционалну борбу за оне мере које смо предложили након велике трагедије која је задесила целокупно друштво почетком маја.
2.Шта можемо очекивати од Куртија до септембра?
Подвале, прогон, насиље и хаос. То је континуитет деловања окупационих структура у Приштини. У мандату Аљбина Куртија дошло је до нове радикализације и раста апетита. Он жели етнички чисту Велику Албанију.
На делу је и наводно затезање односа Запада са Куртијем, које подсећа на игру “доброг и лошег полицајца”. Да је Бриселу и Вашингтону заиста стало до поштовања поретка, основних људских права и начела демократије, демонтирали би Франкештајна кога су створили. Свима је јасно да економски и политички опстанак сепаратиста на Космету директно зависи од Запада, тако да је довољно да, уколико заиста желе да укроте Куртија, заврну славину са дотацијама и донацијама. Беспредметно је очекивати да ће доћи до постизања неког компромиса, осим ако се под тим не подразумева признање Косова као суседне државе. Пад северне тврђаве, која је одолевала свих ових година, доказ је, да упркос уступцима на које је Београд пристао у Бриселу, за тим столом за Србију и Србе нема ручка.Чак ни када га скупо платимо.
3. Да ли ћете на јесен наставити протесте због немачко-француског плана за Космет?
Улични протести за нас нису основни, већ алтернативни модел изражавања, и то увек на теме које су од високог државног и националног значаја. Прихватање француско-немачког плана је свакако био повод за демонстрације, али увек, када смо их организовали, оне су протекле достојанствено, са јасним порукама и пре свега, са државотворном логиком. Зато и јесу биле прилично узнемирујуће за власт која је до тада навикла да фингира политички спаринг са пробриселским структурама у опозицији, којима је лако могла да спочита деструктиван однос према држави. Уместо да полемишу о ставовима, они су повели хајку на лидере странака које су се успротивиле овој берлинско-бриселској подвали. Међутим, ми ни педаљ нисмо и нећемо одступити од наших захтева. Наша уверења су само добила на још већој тежини, због чињенице да је време показало колико смо били у праву када смо тврдили да са Куртијем и његовим покровитељима нема договора.
4. Да ли се Заветници залажу за изборе? Колико је у пракси могућа коалиција са НДСС, Дверима и Поксом?
У септембру ће бити одржани унутарстраначки избори. Сазвала сам ванредну Скупштину са циљем да затражим поверење чланова, не само за реизбор на место председнице странке, већ, пре свега, за концепт националног окупљања. Мислим да је то прави одговор на целокупну политичку и друштвену кризу.
Уколико добијем подршку, заједно ћемо кренути у разговоре на ову тему са колегама из државотворне опозиције.
Са НДСС, Дверима и Поксом имамо редовну комуникацију примерену динамици парламентарног живота. Коалициони формати су увек актуелна тема и у власти и у опозицији, али о некој коначности у том смеру је рано говорити. Мој лични и политички циљ је да се на наредним изборима сви гласови државотворних снага саберу на једном месту. У сваком случају, верујем да је Србији, сходно изазовима са којима се суочава, потребно окупљање. Пре свега, на линији националног јединства.
ИЗВОР: ПОЛИТИКА