Председница Српске странке Заветници и носилац листе Национално окупљање, Милица Ђурђевић Стаменковски, започела је своје излагање у Ужицу на првом предизборном коалиционом скупу, тиме да је Национално окупљање тек почело и да ће га управо све недаће које су снашле нашу земљу свакога дана чинити све јачим и већим.
„Ми смо се супротставили једном пројекту који је диригован споља. Имали су намеру да направе такозвану Хилову десницу, имали су намеру да српске патриотске снаге ставе под кишобран својих пијуна, који овде годинама и деценијама уназад нису ништа урадили за опозициону политичку сцену. И оно што су учинили је све било негативно. Имали су задатак да и Бошку и мени и свим овим дивним људима овде практично вежу руке, да нас ставе под кључеве и катанце. Да им ми пружимо легитимитет за пројекат који би се само звао патриотски, а који суштински би радио против интереса државе и народа. Ми нисмо хтели, драга браћо и сестре, да будемо ни Ђиласова десница, ни Вућићева десница, ни Хилова десница, ми смо одабрали да будемо десна рука српског народа, десна рука којом се подиже барјак националног окупљања.“
Ђурђевић је је говорила и о посети Немачкој, где је боравила на позив Алтернативе за Немачку, странке десно орјентисане која је поднела захтев да Немачка повуче признање независности тзв Косова.
„Пријатељска странка српског народа постоји и у Немачкој, и она добија све већу подршку. То је странка која је суверенистичка, то је странка која се противи Европској унији, то је странка која види шта се дешава са мигрантским таласима, они се противе америчком мешању и уплитању, али оно што ја за нас најважније то је странка која жели да градимо другачију Европу. Међутим, ја нисам сигурна да за њих тамо има наде. Знате зашто? Зато што се у Берлину налазе читаве четврти у којима мигранти потпуно јавно и слободно, без ометања полиције, чак уз њихов прећутни благослов дилују дрогу на улици. Зато што су у центру Берлина, ту на том месту, где то мигранти чине подигли споменик анонимном дилеру дроге. Хоћу да кажем да је наш први задатак, то говорим и као мајка, не само као политичар, нулта толеранција према наркодилерима. Ми ћемо ту пошаст да склонимо и да уклонимо са српских улица и школских дворишта и са свих јавних места где нашој деци продају и нуде дрогу. Ако за то држава нема снаге, поставља се питање, за шта има?“
О западу који нама нуде као пример прозападне партије, Ђурђевић је додала да је имала прилику да види и ЛГБТ-вртић, и питала да ли ћемо такве вредности да прихватимо у којима се деца од три године уче о различитости сексуалне орјентације, када деца од три године једва да су свесна сопственог постојања.
„Та деца су тамо заморчићи, а њиховим родитељима се сугерише да је то ствар престижа, да је то популарно, да је то ин, да треба да буду посности што им дете иде у такво обданиште. И наши пријатељи из АФД-а нам кажу: ово вас чека Срби ако кренете путем Брисела и путем Европске уније.“
Председница српске странке Заветници је поновила да је Национално окупљање једина странка која отворено каже да не жели да буде део Европске уније, нити да прихвата читав низ бриселских уцена и истиче да се на изборима 17. децембра, између осталог, бира и пут између наставка тих уцена и слободне Србије.
„Нема Србије без села, браћо и сестре, село нема алтернативу, село је закон за национално окупљање. То су кичме и то су стубови на којима почива наша политика“, завршила је Ђурђевић истичући да је Национално окупљање пошло тежим путем, као и многи славни преци, али да ће баш тај тешки пут учинити ово окупљање победничким.
„Најважније у овом тренутку јесте да не одустајемо од себе и од своје борбе. Сетите се да је овај град дао многе велике и значајне величине из српске историје, али се сетите и да је овај град дуго био под окупацијом Јосипа Броза Тита и његовог споменика, али сада овде у Ужицу, стоји споменик великој Србији, нашег великог вајара Јовановића. Прошло је Титово доба, многи и даље мисле да ће се вратити али неће“, рекао је у свом уводном излагању на трибини Националног окупљања у Ужицу, проф др Владимир Димитријевић.
Он је додао да се Србија у овом тренутку налази пред најтежим изазовима у новијој историји, а један од највећих изазова је отимање једног дела наше територије, Косова и Метохије, ипак и поред све катастрофе Димитријевић је поручио да ми не смемо да клонемо, јер док постоји и један Србин, има наде.
О тешкој ситуацији у којој се налазе српски пољопривредници на скупу се окупљенима обратио Милан Ђукић, испред пет удружења малинара који су подржали Национално окупљање. Он је изјавио да је подршка дошла јер су посланици Српске странке Заветници и Српског покрета Двери, једини искрено и у континуитету током својих посланичких мандата давали подршку пољопривредницима и борили се за њихове интересе.
Колико је нужно потребна промена политике у Србији, говорио је професор Душан Пророковић. Почевши од економске политике, идеолошке, па све до решавања косовског проблема, које, како каже Пророковић, није само политичко питање, већ метафизичко.
„Зато вас позиван да на изборима 17. децембра подржите Национално окупљање, да заокружите број 4. Национално окупљање је гарант да ће се мењати политика, и да те политичке промене неће бити само персоналне, односно да нећемо бити таоци онога – да сјаши Курта, да узјаши Мурта.“
Лидер покрета Двери, Бошко Обрадовић, се захвалио присутнима и изјавио да му је велико задовољство што је прва предизборна коалициона трибина Националног окупљања, велике државотворне снаге кренула баш из Ужица, срца западне Србије.
Обрадовић је посебан акценат ставио на колонијални статус Србије где се грађани Србије не питају ништа о кључним стварима и да је то нешто што мора из корена да се промени.
„Биће да се у Србији годинама уназад више питају западни амбасадори, да овде бољи статус имају стране банке, да овде приоритет имају стране компаније, да нашим животима и ценама основних животних намирница одлучују страни трговински ланци и да увозни лоби увози све оно што ми овде можемо да производимо и нелојалном конкуренцијом убија домаћег произвођача овде у нашој држави.“
Обрадовић се осврнуо и на огромне издатке на стране инвеститоре и питао се када ће домаћа пољопривреда да постане приоритет за неку домаћу власт.
„Ми имамо суштинско питање на овим изборима, хоћемо ли ми бити суверена држава у којој се ми њени грађани питамо и одлучујемо о свему, од републичког до локалног нивоа или ћемо ми да будемо једна обична колонија и депонија Европе, која ће да служи за израбљивање јефтине радне снаге, за пљачку наших природних ресурса и за све видове окупације нашег духовног, економског и политичког простора.“
