Гостујући у јутарњем програму Милица Ђурђевић Стаменковски, председница Српске странке Заветници, истакла је да је Национално окупљање нова вредност и највеће освежење на политичкој сцени Србије у последње две деценије.
На питање зашто се у коалицији Заветника и Двери нису нашли Нови ДСС и Народна странка Вука Јеремића, будући да се налазе на сличним позицијама, посебно у односу на проевропску опозицију, Ђурђевић је истакла да је њихова намера била да се у Националном окупљању поред истакнутих интелектуалаца пронађу и друге странке које су осетиле да могу и хоће да пруже прави одговор на спољње притиске и унутрашњу кризу, и оне коју су се у једном тренутку заједно са Дверима и Заветницима, бориле против француско-немачког плана, али да до тога нажалост није дошло.
„Све је мање извесно јединство јер су колеге из Новог ДДС-а и ПОКС-а донеле одлуку да у неком другачијем формату, поприлично крњавом у односу на ово што је Национално окупљање наступе на изборима, то је ствар њиховог избора, њихове процене и ја не бих о томе нарочито говорила, јер мислим да је пре свега важно да останемо на истим идејним позицијама без обзира на то да ли ћемо наступити на заједничком изборном формату или не. Али у сваком случају, мислим да је ово историјски тренутак који налаже Национално окупљање и који налаже сабирање државотворних снага.“
Ђурђевић је додала да Национално окупљање није предизборна коалиција која је орочена на један изборни циклус, већ формат који треба да траје.
На констатацију Снежане Пауновић из СПС-а да не разуме шта значи Национално окупљање и концепт таквог политичког деловања, Ђурђевић је појаснила да су национализам и Национално окупљање два различита појма, односно да нико не узима монопол над национализмом, као што не сматра ни да СПС једини има право да се бави социјалним питањима.
„Тренутна влада дефинитивно није показала спремност, ни снагу да стану на пут ултиматумима из Брисела. Јер да јесте не бисмо ми већ данас у Бриселу имали неки нови преговарачки оквир који води ка томе да Србија на пролеће треба да призна независност Косова у пуном формату. Дакле, оно што је Национално окупљање не значи да ми као две политичке странке имамо тапију на српско национално питање, нити да смо ми у томе ексклузивни, нити претендујемо да ми то кажемо. Као што ни СПС нема тапију да се бави искључиво социјалним категоријама у којима су угрожене групе. Није ми уопште амбиција да политичким терминима запоседнем одређени политичку вредност. Али дефинитивно смо ми у овим тренуцима имали храбрости да се под нечим што се зове Национално окупљање и што јесте пракса у Европи, што показује озбиљне резултате, па и победничке резултате и у Немачкој и Француској и у Аустрији и у Словачкој и у низу других европских земаља. Ми смо део тог таласа и верујем да је тај талас неопходан Србији.“
Ђурђевић је додала да су наводи око сарадње између Националног окупљања и СПС-а бесмислени и да то такве сарадње неће доћи, али да се Заветници неће устручавати да похвале или дају конструктивну критику када су питању колеге из било које политичке партије, јер је политичка вредност Националног окупљања – истина на првом месту.
Поводом навода Снежане Пауновић да Национално окупљање жели да радикалним мерама реши питање Косова и Метохије и да прекине све досадашње преговоре, Ђурђевић је истакла да такав предлог од државотворне опозиције никада није дошао, јер би то значило неодговорност и неразумност.
„Чињеница је да је политика уступака и повлачења резултирала са тиме да ми данас треба да цвилимо и молимо да нам дају ЗСО коју смо ми добили још Бриселским споразумом, чињеница да та ЗСО не представља више ни облик аутономије за Србе, још мање поделу КиМ о којој је неко раније говорио. Она представља један облик самоорганизовања око комуналних питања.“
Ђурђевић је додала да би преговарала о свему али да би формат преговора вратила на позиције које одговарају Србији:
„Ми овде константно усвајамо позицију супротне стране и постављамо питање: па они не би, па њима се то не допада, па знате како француска визура према КиМ је таква, немачка је таква, бриселска је таква. Где је српска визура? Имамо ли ми права да ми кажемо ово су наше позиције, имамо ли ми право да поменемо Резолуцију 1244 која је узгред буди речено проистекла из наше одбране 1999. године. Ја `99. годину доживљавам као одбрану наше државе, а не као неку неразумност и нерационалност. Резолуција 1244 је једини правно обавезујући споразум“.
Она је додала да није битно да ли ћемо чекати месец дана или годину дана одговор од СБ УН, јер је повратак на почетне позиције ове Резолуције демонтажа псеудокосовске државе и држава Србија не може све карте положити искључиво на Брисел, већ да се мора водити дипломатска политика са сваком државом која је признала независност тзв. Косова и одржавати повољна политика са онима које то нису или које су повукле признање, јер све остало је неодговорност сваког режима која нас води у пропаст.
На питање водитељке да ли одбијање ултиматума значи да Национално окупљање не би преговарало са великом петорком, Ђурђевић је додала да политика није тако црно-бела како је замишљају појединци:
„Је л’ можемо ми да водимо једном српску политику која неће бити искључива, јел можемо ми да водимо државотворну политику са логиком очувања Устава републике Србије, да разговарамо са сваким али не и да преговарамо о суверенитету? У француско-немачком плану, колегиница је рекла ми нећемо дозволити чланство тзв. Косова у међународним организацијама, у француско-немачком плану стоји та одредба. Ми смо у народној скупштини тражили брисање те одлуке и тражили да Србија каже овако: преговараћемо о споразуму али хајде да видимо који су то његови чланови спорни.“