На позив московских организатора Горан Игић, члан Председништва Заветника узео је учешће на овом свесловенском скупу.
Између осталог, поред делегација из словенских земаља (где су и Република Србија и Република Српска биле посебно поздрављене), било је доста гостију и из других земаља попут Грчке, азијских и афричких земаља. Главна кулминација и завршни догађај празника је био концерт на Црвеном тргу, а иностране делегације су могле да се пред спомеником солунској браћи обрате на својим матерњим језицима, па се чуо поред руског језика и српски језик, чешки језик, словачки језик, бугарски језик, белоруски језик и много тога што спаја све Словене.
Дан Словенске писмености и културе је установљен 1863. године у Царској Русији, поводом обележавања хиљаду година моравске мисије, а 24. мај је изабран као дан када су, после свечаности у част обнове Цариграда, Светитељи Ћирило и Методије – творци глагољице – кренули 863. године на мисионарски пут у Велику Моравску. Од 2019. године Дан словенске писмености и културе је државни празник у Републици Србији.
На маргинама скупа Горан Игић добио је признање Краљевине Камбоџа за развој српско-камбоџанске културне сарадње.